Brazil, najveća ekonomija Latinske Amerike i šesta najnaseljenija zemlja u svetu, izabrala je neofašistu ovaj vikend u drugom krugu predsedničkih izbora protiv Fernanda Hadada iz Radničke partije (PT).

Žair Bosonaro je obećao da će pokrenuti istorijsko čišćenje levice, obećavajući da će “crveni banditi” biti zatvoreni ili proterani. Problem sa terminom “fašizam” je da se toliko često koristio kao politički pežorativ, da je izgubio značaj, poput dečaka koji je prečesto upozoravao na vuka a kad se pravi vuk pojavio ljudi su bili preumorni da to zaista primete.

Bolsonaro je otelovljenje najtvrđe frakcije vojne diktature koja je vladala Brazilom 21 godinu i koja je koristila mučenja, ubistva i silovanja kao neophodne alate u borbi protiv komunizma. On je uvek bio veoma otvoren u svom preziru prema demokratiji i većina brazilskog biračkog tela je spremno glasala za njega.

Ove izbore je obeležila kampanja protiv Radničke partije, bes protiv sistema, klasna mržnja bogatih, istrošenost nakon četiri uzastopne pobede na izborima, pristrasnost mejnstrim medija, antikorupcijski sentiment i lažne vesti preko Vocapa.

Paranoidna propaganda tipa ‘rooi gevaar’ (opasnost od komunizma ili crvenih), uprkos tome što ne postji aktivna pretnja komunizma, promovisana je preko mejnstrim medija, grupa za širenje lažnih vesti i desnog centra, koji su od Radničke partije napravili neku vrstu zle komunističke teorije zavere.

Bolsonarova Socijal-liberalna partija (PSL) je na tom talasu skočila od irelevantne do druga najjače stranke u zemlji preko noći, dok je niz štetočina poput Bolsonarovih sinova, bivšeg porno glumca i policajca koji je stekao slavu nakon što je pred kamerama ubio osumnjičenog, izabran zahvaljujući vezi sa Bolsonarom.

KO PODRŽAVA BOLSONARA?

Najjače uporište ima u višoj srednjoj klasi, koja se nakon glasanja za desni centar godinama, radikalizovala i u moćnom evangelističkom bloku koji su ga podržali značajnim resursima i u velikom broju.

Bolsnarova baza uključuje i veliki broj žena, afroamerikanaca i radničke klase onih koji se nalaze direktno na suparničkoj strani. Ovo se može  objasniti najvećim delom zabrinutošću zbog bezbednosti, u kontekstu porasta nasilja i organizovanog kriminala u Brazilu.

Veliki broj Brazilaca iz radničke klase je spreman da podrži jače nasilje prema “kriminalcima” kao rešenje ili njegovu podršku za posedovanje oružja. Ipak, vredno je pomenuti da je podrška Bolsonaru najniža u delovima zemlje gde je stepen nasilja najviši.

PODRŠKA ELITE

Bolsonaro je odbio debatu sa protivničkim kandidatom, tvrdeći da mu je mesto u zatvoru i dozvolio intervjue samo najvećim ulizicama među novinarima.

Rastegao je sve standarde regularnih izbora i sa svim ovim se može izvući jer ima podršku elite u Brazilu. Veliki kapital se uliva preko njegovih tržišnih mera i otvoreno ga je podržala moćna frakcija oružanih snaga. Njegovi vojni saveznici koji su daleko od bilo kakvih naprednih snaga, aktivno podržavaju većinu Bolsonarovih ekstremnih politika.

Brazilsko pravosuđe takođe ima ključnu ulogu u izbornoj kampanji Bolsonara. Izborni sud – TSE – je naprimer zabranio predizborni video Radničke partije u kojem su svedočanstva žrtava vojne diktature naglašavajući Bolsonarovu sramnu i otvorenu podršku mučenjima, i istovremeno dozvoljavajući njegovim pristalicama da idu okolo i nazivaju Hadada pedofilom.

Sud je pokazao i da nije voljan da se bavi ilegalnim finansiranjem ni lažnim vestima koje su bile ključ kampanje. Sérgio Moro, učesnik Lava Jato (velike antikorupcijske istrage u Brazilu) objavio je svedočanstvo bliskog saradnika Lule koje je snimljeno šest meseci, a objavljeno nedelju pre prvog kruga izbora, u jasnom pokušaju da napravi maksimalnu štetu izbornim šansama Radničke partije. Bolsonaro je spomenuo da je on mogući budući izbor za Vrhovni sud.

Uprkos tome što se predstavlja kao antikorupcijski krstaš, Bolsonarova kampanja je vođena ilegalnim fondovima kojima su finansirane grupe na Vocapu kako bi širile lažne vesti.

Istraživanje popularnih lažnih vesti otkriće dragulje poput onog da je Radnička partija delila “gej pakete” deci u vrtićima, ili flašice sa cuclom u obliku penisa. Ovo bi bilo komično da veliki deo brazilske publike nije poverovao u to i da nije zatrovalo javni prostor.

Brazil ima, poput Južne Afrike, visok nivo nasilja, međutim, poslednjih nekoliko nedeja ono je počelo da dobija otvoreno politički karakter. Ovo uključuje incidente poput ubistva trans osobe čije su ubice vikale Bolsonarovo ime, žene kojoj je urezana svastika u vrat jer je nosila majicu protiv Bolsonara i ubistva majstora plesa capoeira nakon što je priznao da je glasao za Hadada u Baiji. Najmračnije strane brazilskog društva, nasilje, rasizam i mizoginija izašli su na videlo kao otvoreni deo Bolsonarove kampanje.

Bolsonaro će najverovatnije otvoriti put ka istorijskom klanju. U zemlji u kojoj se već svake godine ubije 63.000 ljudi (policija ubije 5.000), policija i vojska će imati otvorene ruke da ubijaju siromašnu mladost iz favela.

Desničarske paravojne grupe bi se mogle omasoviti i implementirati čišćenja na socijalnoj osnovi na teritorijama koje zauzimaju, predstavljajući na taj način podršku državi u ratu protiv “kriminala”. Organizovani kriminal neće biti uništen, kako je obećao Bolsonaro, nego će frakcije povezane sa vojskom ili sastavljene od policije na svemu profitirati.

Društveni pokreti poput Pokreta radnika bezemljaša (Landless Workers Movement MST) i Pokreta radnika beskućnika (Homeless Workers Movement MTST) biće proglašeni terorističkim organizacijama, loviće ih ili policija ili privatne milicije zemljoposednika, aktivisti će ili biti zatvarani ili ubijani uz podršku brazilskog kongresa, medija i velikog biznisa.

Postoji velika šansa da će Radnička partija, još uvek najveća u zemlji, biti kriminalizovana a da će čelo stranke uz Lulu završiti u zatvoru pod optužbama za “korupciju”.

Bolsonarov izbor će imati ogromne posledice za ostatak sveta.

On je malo rekao o spoljnoj politici tokom kampanje, ali se iz već iznetih stavova daju razaznati ključni aspekti. Sa sigurnošću će se povući iz Pariskog klimatskog sporazuma i okrenuti spoljnu politiku Brazila prema SAD. Ovo će značiti prekid Brazila sa multilateralizmom, a može uključiti i napuštanje BRICS-a. Bolsonaro će takođe premestiti ambasadu u Jerusalim. Moguć je i vojni sukob sa Venecuelom i hlađenje odnosa sa Kinom, brazilskim glavnim trgovinskim partnerom.

"Ele Nao (Ne on)" kampanja protiv Bolsonara u Brazilu (foto: printscreen Telesur)
ŠTA MOŽEMO NAUČITI IZ BRAZILSKE TRAGEDIJE?

Društvena i ekonomska kriza koje su postavile pozornicu za dolazak Bolsonara na političku scenu nisu mnogo drugačije od naše.

Nejednakost, rasna segregacija, nedostatak političkog vođstva, korupcija i sve veće gubljenje poverenja u politiku kao oruđe smislene promene – sve su to stvari veoma bliske Južnoafrikancima.

Nipošto nije prevelika zamisao da ako država ne uspe da se uhvati u koštac sa bazičnim bezbedonosnim problemima ili ponudi smislene i progresivne alternativne politike, da bi veliki delovi Južne Afrike mogli prihvatiti otvoreno autoritarnu politiku, koja bi pre uzela oblik šovinizmom ogrnute ksenofobije nego Bolsonarovog brendiranja antilevice. Političari često zovu na policijske intervencije u gradovimaa ksenofobija je postala politički konsenzus među mejnstrim strankama. Znaci upozorenja su tu, ali da li ih iko primeti?

U ovim uslovima, nada je da će Vlada Južne Afrike i civilno društvo zauzeti oštar i snažan stav protiv Bolsonara, nudeći solidarnost ili čak i egzil onima koje će napasti nakon što preuzme moć.

* Tekst iz Mail & Guardian prevela Žarka Radoja