Biljana Stojković | 05/06/2023

Dva dana inspirativnih govora, inovativnih radionica i poseta u oblasti kulture, kako su naveli organizatori, usredsrediće se na slobodu i nezavisnost medija, inovativan i kreativan novinarski sadržaj i odnose između medija i šire zajednice koji se stalno menjaju u neprijateljskoj atmosferi za same medije.

Objavljujemo tekst Snežane Čongradin zbog koje ju je haški osuđenik i poslanik u Skupštini Srbije Vojislav Šešelj najbrutalnije izvređao javno.

Kada su zakoni, poput onih na koje se poziva Mateo Salvini, neracionalni i nehumani, onda je naša moralna obaveza da ih ne poštujemo, baš kao što je učinila Karola Raket.

Sa presudom o krivici ili bez nje, Srbija se, ne mareći za ishod i cenu, a pogotovu za elementarnu ljudskost i obzirnost, odlučila da bude nevina, pa makar i jedino sebi samoj i prekodrinskom proračunatom i opasnom satelitu.

H-Alter je primio pismo planinara koji je svjedočio nasilju nad izbjeglicama na Risnjaku.

Može li se građanin izboriti za dostojanstvo sa javnim medijima?

Živi su bili gori od mrtvih, i definitivno opasniji.

Mnogo pre atentata na njega i njegovu porodicu bilo je izvesno to da mnogima smeta pisanje kojim je razobličavao novi srpski patriotizam - ubijenih civila, uništenih gradova i sela, progona i deportacija nesrba. Novo crtanje granica tenkovima. Udario je na temelje režima, na kontinuitet sa ratnom politikom, nije imao iluzije da će pobediti ali je dokazao da veruje kako jedino suprotstavljanjem može da sačuva svoje dostojanstvo i ugled profesije. Većina je nepokolebljivo ćutala.

Povodom nasilništva i maltretiranja Mona Đuraja, na Facebooku je organizovan događaj podrške "Burek solidarnosti u Borči" u kojem se građani pozivaju da dođu 3. maja u pekaru "Roma".

Crni protest u Poljskoj je odgovor na pokušaj apsolutne zabrane abortusa, koji je mobilizovao građane i građanke širom države da organizuju najveće decentralizovane demonstracije u skorijoj historiji ove zemlje, posle čega je vlast odustala od zakona. Uloga žena u ovom pokretu je bila presudna.

“Evropa bolno pamti kako izgleda fašizam. Građani Evrope ne smeju ostati nemi, kao što su ostajali nemi mnogo puta u prošlosti do sada”

Bira se između vlastitog deteta i paradržave koje je nastala na desetinama hiljada nevinih žrtava i dok postoji tražiće nove. Ostaje upitanost ‒ čije dete je sledeće? Kao u romanu “Sofijin izbor”, njihova deca, “zlatna mladež”, kako ih zovu Banjalučani, će preživeti. A deca, poput Davida, neće, jer će biti žrtvovana.

Demokratija koja će doći upisana je, u svom dolasku, kao obećanje u Univerzalnu deklaraciju ljudskih prava, u taj izričaj koji se upućuje svima i podrazumeva svakog, bez ograničenja – svakog ko nije isti i nije srodan, već je naprotiv singularan u svom ljudskom obličju. Na nama je da se sedamdeset godina kasnije zapitamo zašto ovo obećanje danas deluje ne samo neverovatno već gotovo ironično.

Jer, gdje je tu ljudskost? Još jučer smo i sami bili izbjeglice, sjetimo se da je više od pola stanovništva BiH napustilo svoje domove. I druge zemlje su nas primile i zaštitile. Međutim, i u njima je bilo (ne)ljudi koji su s prijezirom odgovarali na potrebu građana BiH za međunarodnom zaštitom. Da li i mi želimo da budemo takvi? Ili želimo da budemo Ljudi, humani, koji će pomoći i zaštiti druge koji su u nevolji.

To što mi danas osećamo pri pominjanju jugoslovenske države ne znači da su i naši preci imali ista osećanja u vreme kada su je stvarali.

Samo oni koji su na bezbednom rastojanju od fašizma i njegovih praksi mogu verovati u korist razmene ideja s fašistima.

"U ovim je trenucima više nego ikad potreban solidaran i glasan odgovor kojim ćemo kao društvo odbaciti nasilne politike korištene u svrhu povrede ljudskog dostojanstva i postojanja", zaključili su iz inicijative "Dobrodošli".

Nije u pitanju samo zaštita profesije, govorimo o osnovnom pravu građana na pristup informacijama.

Šta god da se tog 5. oktobra desi, Davor Dragičević i ljudi okupljeni u i oko grupe „Pravda za Davida“, svojom mirnom građanskom pobunom postigli su više nego bilo koji građanski pokret u tri decenije dugoj/kratkoj, ali zato kao tri vijeka napornoj istoriji postjugoslovenskih zemalja.

Cilj ekipe oko „Lica ulice“ je da prikupe 500.000 dinara, čime će deset žena i devojaka moći da prođe obuku