Bilo je ugodno i toplo. Ugodno i toplo. Osećaj ugodnosti ne donosi osvešćivanje u teatru. Ćutanje nije uvek zlato, odavno se zna.

Predstava je poziv za suprotstavljanje danas prevlađujućem uprošćavanju misli, ideja i umetničke prakse. Desnica, u ovom izvođenju, tako postaje subverzivan akter od koga, ako još ima nade, treba da zastrepe protagonisti takvog uprošćavanja.

Predstava dovodi u fokus ponašanje intelektualnih elita i medija u odnosu dva naroda kao slugu zločinačke politike, uz blaćenje, omaložavanje drugog naroda i falsifikovanje činjenica

Predrasude prevlađujuće društvene svesti da postoji krivica žena zbog opadanja nataliteta u Srbiji dobija svoj uzvratni udarac. Upravo takva svest je ono što je dovelo do destrukcije društva zbog koje je opadanje nataliteta prirodna posledica

Na prvi pogled ovaj komad preispituje vrlinu, moralnost, beskompromisnost, korupciju i poluge moći. Ili figurira kao klasičan angažovan komad. No, on će, otići i dalje. Videće se vrlo brzo da on ispituje ulogu i sposobnost javnog delanja pozorišta danas. I spremnost pozorišta da se efikasno obrati javnosti.

U pozorišnim krugovima jenjava odgovornost, ne postoji stvarna borba oko modela teatra, ni oko zastupanja jasnih estetskih principa predstavljanja koji bi se, sa žarom nudili i branili. Nema, zapravo, istinske političke ili estetske prakse u pozorištu koja će jasno zastupati svoje stavove. Pozorišne predstave, čak i najbolje, najčešće tavore u okviru devetnaestovekovnog nasleđe uz neubedljivo korišćenje nekih modernih postupaka preuzetih od svetske teatarske prakse.