Razgovori
Biljana Sekulovska, urednica Nove TV i novinarka
Makedonija je dobila šansu
17/06/2018 | 11:53
Razgovarala: Žarka Radoja
"Nikad više neće biti 'što južnije to tužnije'. Sada je pred nama perspektiva za budućnost koja nosi civilizacijske vrednosti, koju podržavam, a ne neka bivša vremena, koja su pre svega bila tužna", kaže Biljana Sekulovska.
Zaev je odlučio da ovu odluku prepusti narodu: Biljana Sekulovska

Ministri spoljnih poslova Grčke i Makedonije, Nikos Kocijas i Nikola Dimitrov, u prisustvu premijera dve zemlje Aleksisa Ciprasa i Zorana Zaeva, potpisali su istorijski dokument o dogovoru novog imena Bivše jugoslovenske republike Makedonije, koja će se, ako prođe procedure u obe zemlje, zvati Severna Makedonija. Time bi bio okončan preko dve decenije dug spor i vraćena šansa Makedoniji da nastavi putem evrointegracija, na kojem ju je kočila upravo nespremnost obe strane da pristanu da uslove i dogovore ime.

O tome kakva je atmosfera u Makedoniji, koliko je referendum koji je makedonski premijer najavio dobar potez te kakve ime države ima veze sa identitetom, govori urednica NOva TViz Skoplja, Biljana Sekulovska.

KONTRA: Makedonski i grčki premijer su uspeli da naprave dogovor o imenu. Kakve su reakcije u Makedoniji na ovaj dogovor?

Sekulovska: Lider opozicione VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski je definisao dogovor kao poraz i kapitulaciju, i ponovio je stav da je protiv promene ustavnog imena i protiv Ustava uopšte. Predsednik Gjorgje Ivanov je imao dve minute susret sa premijerom Zaevim i ministrom spoljnih poslova Nikolom Dimitrovskim, a kada su mu predali dokument, jednostavno je napustio sastanak.

Reakcije u medijima i javnosti su različite – proVMRO-ovski mediji su naravno protiv, šire paranoju i propagandu,  provladini mediji hvale dogovor- podvlače da su identitetska rešenja dostojanstvena, a kritički mediji su naklonjeni ovom sporazumu. Najviše reakcija se može videti na društvenim mrežama - rat je tamo najžešći, a naklonost je slična kao kod medija, mada je manji broj intelektualaca rezervisaniji i čekaju da vide orginalni dokument.

KONTRA: Premijer Zaev je u  obraćanju javnosti, a i na tviter nalogu naglasio da se Makedonci sada mogu zvati Makedoncima, a da je jezik kojim govore prema sporazumu priznat kao makedonski. To su do sada bila mesta spoticanja.

Sekulovska: Samo ime Makedonija u nekim periodima je bilo sporno, kao i makedonski jezik i makedonska nacija, odnosno Makedonci.

KONTRA: Ako je to sada prevaziđeno, a prema onome što je Zaev rekao jeste, u čemu je problem predsednika i dela javnosti?

Sekulovska: Opozicija, odnosno Mickovski je gerenarlno protiv bilo kakve promene ustavnog imena i protiv promene Ustava uopšte. Predsednik Ivanov je rekao da neće potpisati sporazum zato što je tekst sporazuma poražavajući za  Republiku Makedoniju,  ne samo da se predviđa promena ustavnog imena nego i preambula ustava i svih članova koji spominju ime, rekao je predsednik Ivanov i pitao da li je to patriotizam.  Prema njemu, Grčka je uspela ispuniti svoje zahteve. Napomenuo je kako "EU i NATO ne smiju biti alibi za štetne poslove".

Njegov stav uopšte ne iznenađuje. Ne smemo zaboraviti da je ovo isti predsednik koji je potpisao amnestiju svih političara i njihovih saradnika - ako se dobro secam, broj je bio 56 ljudi - koji su bili povezani sa aferom prisluškivanja - nekima su istrage već započele, a neki još nisu ni imali krivične prijave, ali je on dobio informacije ko sve može biti obuhvaćen u istragama. Ovo je isti predsednik koji je na kraju povukao tu amnestiju posle silnih pritisaka međunarodne zajednice. Ivanov je, da ne zaboravimo, odbio potpisati Zakon o jezicima, koji je omogućio širu upotrebu albanskog jezika. Ova poslednja blokada sporazuma sa Grčkom može se lako eliminisati. Sporazum može ponovo na glasanje u Sobranje i ako dobije podršku, Ivanov mora da stavi potpis.  Ali, kažem, on će morati, nije da će hteti. Sve zavisi od pritisaka kojima će biti izložen od VMRO i međunarodne zajednice, koji pritisci će prevagnuti. Nisam sigurna u rezultat. Ima raznih spekulacija, da  su lider opozicijske VMRO Mickoski i predsednik Ivanov tražili od Zaeva amnestiju za političare umešane u aferu prisluškivanja zauzvrat, da bi prihvatili kompromis sa Grčkom o imenu. Ovo su spekulacije, a krajni ishod je neizvestan. Videćemo.  

KONTRA: Kako su se u običnom, svakodnevnom životu ogledala „neprijateljstva“, odnosno nesporazumi oko imena između Grčke i Makedonije?

Sekulovska: Najveće neprijateljstvo je bilo obožavanje grčkog mora od makedonskih građana, neprijateljske okupacije makedonskih turista u Grčkoj, a onda ne smemo zaboraviti i neprijateljstvo Grka koji su neprijateljski klijenti kazina u Gevgeliji ili neprijateljske investicije grčkih biznismena u Makedoniji. Ovo je, naravno, sarkazam. Uzajamno poštovanje bilo je presudno, kao odgovor nacionalizmu i mržnji određenih struja sa obe strane.

KONTRA: Zaev je najavio referendum. Koliko je to ispravna odluka?

Sekulovska: Njegova ideja je da se dobije zeleno svjetlo građana Makedonije, a onda će se političari povinovati tom rezultatu. Ponekad teške odluke moraju nositi političari, ali Vlada Zaeva je odlučila da ipak građani treba da imaju poslednju reč.

KONTRA: Ovo je prvi i veliki korak, međutim Makedoniju sada čekaju, sem referenduma i eventualne ustavne promene, a predsednik je rekao da ih neće podržati. Očekujete li proteste ili eventualno prevremene izbore?

Sekulovska: Naravno da će biti protesta, ali ne verujem da će uzrokovati politički zemljotres, mada ovo je Balkan, ne smete se ni na šta kladiti i treba na sve biti spreman. Prevremeni izbori su mogući, to je  i sam Zaev najavio, možda sa referendumomili predsedničkim izborima sledeće godine.  Sve je moguće, što jesamo odraz balkanskog kotla.

KONTRA: Makedonija je zbg spora o imenu već dve decenije u potpunom zastoju u evrointegracijama. Kakve je to posledice ostavilo po zemlju?

Sekulovska: Siromaštvo je 30 posto, nezaposlenost skoro 30, prema nekim podacima 300.000 građana se iselilo iz Makedonije, ima neoficijalnih podataka da nekih 100.000 građana imaju bugarski pasoš, i naravno da su posledice izolacija, primitivizam, očaj i beznađe.

KONTRA: Pitanje imena vodi i do pitanja identiteta. Kakve posledice je ostavilo ovo dvodecenijsko nedogovaranje?

Sekulovska: Identitet je pitanje izbora- kako se osećate i šta vas je izgradilo- i naravno, ne možete svoj identitet poistovećivati isključivo sa zemljom gde ste se rodili, sa nacionalnošću, jezikom gde ste se rodili, odrasli, izgradili se. Identitet ne sme da se posmatra isključivo kroz nacionalnu prizmu. To je jedan segment, sve drugo je sklop raznih, sitnih i krupnih kamenčića, divnih, grubih i sedefastih,  svako bira taj mozaik koji vas gradi kao ličnost. Ipak,  mora se znati da je makedonski narod pretrpeo vekovne okupacije, asimilacije, poniženja, potlačenosti- susedi nam nisu  priznavali naciju, jezik, ime zemlje, crkvu, uopće neki identitetski kod, a to je naravno bolelo svih ovih godina, decenija, vjekova, čak i kada nije bilo definisane teritorije, čak i kada je bilo kod nekih Makedonaca dilema oko toga kojoj zemlji se pripada i kojoj nacionalnosti.  Ali i mi smo menjali ime kroz decenija- bili smo Narodna Republika Makedonija, Socijalistička Republika Makedonija, Bivša jugoslovenska Republika Makedonija i naravno, ustavno ime od 1993 godine je Republika Makedonija. 

KONTRA: Zaev je od dolaska na vlast pokazao volju za promenom. Sklonjeno je ime autoputa i aerodroma. Kako ocenjujete do sada njegovo vođenje zemljom? Koje su kritične tačke?

Sekulovska: Partizacija, nepotizam, to je bilo pogubno u vreme Grujevskog, bili smo svedoci prisluškivanih telefonskih razgovora, takozvanih bombi.  Neki rani radovi te partizacije i nepotizma su se zadržali  i u vreme Zaeva i to samo za jednu godinu od izbora. To su glavne kritike koje su mu upućene.

Najbolji primer su partijske knjižice SDSM kao garant zapošljavanja. Zatim, neki aktivisti nevladinih organizacija sada su postali vladini  - ogroman deo njih su postali funkcioneri ili službenici Vlade - neki od njih nisu shvatili moć i ulogu aktivizma i nevladinog sektora kao korektiva i kontrolora vlasti.  Naravno da je  jedan deo ovih ljudi bez dileme stručan i kvalifikovan da bude deo vlasti, ali najveći deo njih nema iskustva, adekvatne edukacije, kvalifikacije, sposobnosti, kapaciteta.

KONTRA: Na društvenim mrežama je popularan hašhtag #nomoreFYROM. Kako se lično osjećaš zbog činjenice da verovatno više nisi građanka neke „bivše“ republike?

Sekulovska: Uvek je bolje biti buduća nordijka nego bilo šta što je bivše. I nikad više neće biti "što južnije to tužnije". Sada je pred nama perspektiva za budućnost koja nosi civilizacijske vrednosti, koju podržavam, a ne neka bivša vremena, koja su pre svega bila tužna.

Komentari[ 0 ]