Održan je veliki opozicioni miting u Skoplju, nakon višemesečnih objava takozvanih bombi, prisluškivanih razgovora vlasti o raznim aferama u Makedoniji. Protesti se nastavljaju narednih dana.

U međuvremenu, zemlju potresaju protesti studenata, profesora, građana.... Organizovani su plenumi, a nakon objave bombe o smrti Martina Neškoskog, ubijenog 2011. godine u toku slavljeničkog mitinga VMRO – DPMNE, građani su izašli na ulice u nekoliko gradova i tražili ostavku vlasti. Nisu ih omeli ni sukobi policije i naoružane grupe u Kumanovu, u kojima je poginulo osam policajaca.

O situaciji u Makedoniji za KontraPRESS govori Rumena Bužarovska, spisateljica i asistentkinja na odeljenju za engleski jezik univerziteta Sveti Ćirilo i Metodije u Skoplju.

KONTRA: Kakvo je stanje u Makedoniji?

Bužarovska: Već godinama se u Makedoniji oseća strah: ljudi nisu pričali otvoreno o političkim pitanjima, pa čak i kad su komentarisali, utišali bi glas kad bi se pomenulo ime Gruevskog (premijera) ili vladajuće stranke VMRO-DPMNE. Ali to nije trenutno stanje. Situacija se promenila kad su krenuli studentski protesti i kad je opozicija počela objavljivati „bombe“, pa su se ljudi ohrabrili, i kako je prolazilo vreme, protesti su bili sve masovniji.  Sa druge strane, rašomonijada informacija nakon događaja u Kumanovu stvorila je atmosferu šizofrenije i nepoverenja, pa se odjednom javilo dosta novih političkih eksperata i propagatora različitih teorija zavere. 

KONTRA: Ono što se može zaključiti iz medija i informacija na društvenim mrežama jeste da građani ne veruju zvaničnoj verziji vlasti o događajima u Kumanovu – da su teroristi napali Makedoniju.  

Bužarovska: Ne mogu objektivno proceniti ko kome i u šta veruje, jer su ipak ljudi koji koriste društvene medije malo više informisani nego oni koji samo gledaju televiziju i čitaju novine. Pri tome, ne sme se zaboraviti da su glavne televizije i novine agresivno provladine i šire paranoičnu propagandu i govor mržnje. Sa druge strane, elektronski mediji i analitičke emisije televizija koji nisu provladine, su prikazali situaciju u Kumanovo kao vladinu nameštaljku, kao „mali rat“ čiji je cilj  bio defokusiranje javnosti od kritične političke situacije, kako i vračanje poverenja u makedonske institucije. Nejasne informacije nakon kumanovske tragedije, odnosno ko su bili ti takozvani teroristi, zašto, kako i kada došli, i kako je moguće da ih lokalno stanovništvo nije primetilo, posebno kada su imali magacine pune oružja,  doprineli su mogućim špekulacijama. Presednik albanske koalicijske partije u vlasti,  Ali Ahmeti, tvrdi da su vlasti bile obaveštene o prisustvu grupa u regionu, pa onda, zašto nisu ništa učinili? Zašto se grupa smestila u centru grada, gde nemaju prostora za manevrisanje, i koji im je bio cilj? Pitanja su ostala otvorena, što je otvorilo mesto za sumnju prema zvaničnoj verziji.

KONTRA: Na protestima je vidljiva poruka solidarnosti i jedinstva. Zašto je važna?

Bužarovska: Nakon etničkih sukoba i govora mržnje prema etničkim manjinama koji je bio tolerisan i čak podržavan poslednjih godina, čini mi se kao da su se ljudi probudili i shvatili da su to veštački načini kontrolisanja masa, i da različite etničke grupe u Makedoniji imaju zajednički problem: siromaštvo i nedostatak ljudskih prava. Ta solidarnost je bila vidljiva u toku različitih protesta, gde se javno govorilo na dva jezika – makedonskom i albanskom – i gde su Makedonci skandirali u znak podrške kad su se pojavili Albanci, a u toku poslednjih protesta vezuju se makedonske i albanske zastave, što ljude oslobađa paranoične etničke tenzije, čije su žrtve bili godinama.

KONTRA: Poruke solidarnosti dolaze deceniju nakon sukoba i u vreme tenzija u Makedoniji. Koliko se te poruke čuju u javnosti?

Bužarovska: Kad su mediji kontrolisani i korumpirani, kad su novinari žrtve ozbiljnih pretnji, pitanje je šta je to „javnost“. Ali evo, ostavio mi je utisak intervju građanina Kumanova, koji je Albanac i koji je pričao otvoreno o političkoj i etničkoj situaciji, te poručio da Albanci i Makedonci nisu neprijatelji i da su ujedinjeni,posle čega ga je zagrlio Makedonac. Za samo nekoliko sati, taj video je videlo više od pola miliona ljudi, reakcije su bile pozitivne i čak dirljive, što mi daje nadu da smo do izvesne mere prešli etničke i religijske barijere.

KONTRA: Makedonija je već nekoliko meseci pod pritiskom protesta – studenti, profesori, novinari.... Kulminiralo je poslednjim opozicionim bombama o odnosu policije i vlasti prema slučajevima pogibije dvojice ljudi od pre nekoliko godina Martina Neškoskog i Nikole Mladenova. Zašto su Makedonci na ulicama širom zemlje?

Bužarovska: Politika Gruevskog je toliko ponizila inteligenciju i profesionalce makedonskog društva, toliko je ugrozila slobodu svakog građanina i oduzela neka od osnovnih ljudskih prava, da su ljudi u stanju očajanja i besa napokon pobedili vlastiti strah i počeli protestirati. Jednostavno, ne može se živeti u ovako košmarnoj, nadrealnoj situaciji prekrštenih ruku.

KONTRA: Ko su građani koji protestuju?

Bužarovska: Uglavnom su to partijski neopredeljeni ljudi koji su politički i građanski svesni, funkcionišu prema ideološkim principima. Tu ima puno profesionalaca i svakako, studenata.

KONTRA: Opozicija se nije pridružila građanima na ulici prethodnih nekoliko dana. Zašto?

Bužarovska: Osim pojedinaca iz glavne opozicione partije, opozicija se nije organizovano priključila protestima, nego ostaje utisak da su se čuvali za veliki protest 17. maja. Ljudi im zameraju što se nisu priključili kad su se spontano okupili ispred Vlade 5. maja, kad su se demonstranti sukobili sa policijom i kad je bilo uhapšenih, među njima i članova studentskog plenuma. Zbog toga građanske organizacije koje protestuju imaju rezerve prema opoziciji. Oni ipak podržavaju  protest jer i opozicija i građani imaju isti cilj: ostavka vlade, a mora se priznati i da se revolt ne bi širio da narod nije saznao za skandal sa prisluškivanjem koji je obelodanila opozicija. No, ono što je isto tako bitno u ovoj situaciji je da su građanske organizacije, kao nepartijske, ideološke i kritičke, stvorile klimu netolerancije prema korupciji i manipulaciji  narodom, i da će se ta kultura pobune negovati kao metod za bilo koju vlast.