Bez međunarodnih posmatrača, podataka o izlaznosti tokom dana, sa glasačkim listićima koji su fotokopirani; uz naoružane muškarce koji su čuvali izborna mesta i tvrdoglave ukrajinske pokušaje da zaustave glasanje što je završilo smrću jednog čoveka, bilo je jasno da referendum u Donjecku i Lugansku nisu obični.

Međutim, nakon što su proruski aktivisti proglasili pobedu predloga o stvaranju dva nova, kvazinezavisna entiteta na istoku Ukrajine, bilo je jasno da nedeljno glasanje oznašava prekretnicu u ukrajinskoj krizi, piše Guardian.

Odmah nakon proglašenja rezultata referendum, jedan od vođa pobunjenika je objavio upozorenje da su ukrajinske trupe na njegovoj teritoriji nelegalne.

EU je u nedelju uveče saopštila da ne priznaje rezultate takozvanog odnosno navodnog referenduma na istoku Ukrajine.

Predsednik izborne komisije rekao je u nedelju da je skoro 90 odsto glasača u region Donjecka glasalo za samostalnost. “To je to, 89 odsto”, kazao je Roman Lujagin.

Referendum u Donjecku i Lugansku, za koji je predsednik Rusije Vladimir Putin savetovao da se odloži, rezultat je rasprostranjene ljutnje zbog akcije ukrajinske vojske protiv naoružanih pobunjenika.

Problemi u održavanju referenduma su se javili u Mariupolju i Krasnoarmejsku, gde je došlo do pucnjave kada je Nacionalna garda Ukrajine ušla u grad i u kojoj je ubijena jedna osoba. Fotoreporter AFP-a prijavio je da je u Krasnoarmejsku video kako je jedna prokijevska militantna grupa ubila ili teško ranila bar dvojicu ljudi, prenosi ta agencija.

Zbog bezbednosnih razloga, gla sačka mesta u Mariupolju su zatvorena u 17 časova po lokalnom vremenu (18 po moskovskom), a u Krasnoarmejsku u 16 časova (17 časova po moskovskom vremenu).

Proruski aktivisti u regionima Donjecka i Luganska ističu da je na referendum izašlo više od 70 odsto glasača. U ove dve oblasti, inače, živi sedam od ukupno 45 miliona stanovnika Ukrajine.

Vlasti u Kijevu su saopštile da su u pitanju “antiterorističke operacije”, ali su one završile mrtvima, poput poslednje akcije u Marijupolju, gde je u petak stradalo sedmoro ljudi nakon što su ukrajinske snage ušle u grad.

Građani su odgovarali na pitanje “Podržavate li nezavisnost Narodne republike Donjeck?”, odnosno “Podržavate li nezavisnost Narodne republike Lugansk?”

Čelnici pobunjenika su slali kontradiktorne poruke – nekada su govorili da se glasa o autonomiji unutar Ukrajine, a nekada da građani odlučuju da se formira nova država koja bi uključila većinom deo Ukrajine koji govori ruski, a bilo je sugestija da bi se ta regija mogla priključiti Rusiji, poput Krima u martu ove godine.

Kako piše Guardian, još nije jasno da li Rusija želi da anektira još neke delove Ukrajine, ali mnogi koji su izašli na birališta veruju upravo u to.  Dvadesetsedmogodišnji Aleksander Baturenko pomogao je u organizaciji glasanja u Donjecku i nada se da će se njegov region postati deo Rusije. Kao diplomirani ekonomista, koji radi u velikoj kompaniji, kaže: “Mirnije je i tiše tamo. Ovde se smenjuju predsednici a ništa se ne menja”.

Ludmila Babuškina, 78,  kaže da je gasala kako bi sačuvala svoju regiju od “fašista” iz Kijeva. Dodaje da je bilo šanse da se napravi neki kompromis sa Kijevom, ali da niko na izborima nije predstavljao ukrajince koji govore rusk ii da sada želi da se priključi Rusiji.

Rekla je da je referendum podelio građane: “Moja suseda se raspravljao sa mnom jutros i rekao mi je da ne treba da glasam, da nam ništa od ovoga ne treba. Iskreno, bila sam iznenađena da ima fašističke poglede na situacija. Delovala je fino.”

Ruski novinar, piše Guardian, kaže da mu je bilo dozvoljeno da glasa bez pokazivanja pasoša, dok su drugi prijavili da su glasali nekoliko puta.

U Lugansku, glasačka mesta su bila postavljena u zgradi državne bezbednosti koju su pobunjenici zauzeli još u aprilu. Neki od građana kazali su za Guardian da će glasanje popraviti njihov materijalni status. Andrij Penišenko, 41, je rekao da se plaši da ako ostanu u Ukrajini, da će izgubiti posao.

"Akon as Kijev odvuče u EU i NATO, zatvoriće našu fabriku koja hrani pola grada a svoje proizvode prodaje Rusiji”, kazao je.

Referendum je stigao u vreme kada se regija nalazi na ivici građanskog rata.

Jezik i retorika su sve oštriji nakon ubistava i pogibije poslednjih nedelja. Poređenje sa nacistima čuje se na obe strane, a naoružani pobunjenici protiv Kijeva, u Moskvi se predstavljaju kao “antifašistički” pokret. Vlada u Kijevu smatra da se Moskva ponaša kao nacistička Nemačka.

Šef ukrajinskog saveta bezbednosti Andrij Parubij,  izjavio je da je referendum “Putinova propaganda” i da je sličan referendum “Hitler održao u Austriji”. Dodao je: "Evropa mora da shvati to jer Hitler nije zaustavljen na početku, što je odvelo do velikog rata i miliona i miliona žrtava. Ukoliko Rusija prizna rezultate referendum, Ukrajina će braniti svoju teritoriju.”

Za sada je “antiteroristička operacija” Kijeva dovela samo do povećanog besa među građanima u istočnoj Ukrajini. Međutim, dok su mnogi oprezni u vezi novih vlasti u Kijevu, nejasno je, piše Guardian, koliko ljudi zaista podržava pobunjenike. Mnogi proukrajinski aktivisti su napustili to podrušje nakon pretnji, neki su kidnapovani, a većina onih koji su protiv odlučili su da bojkotuju referendum.

Ali Andrej, student filozofije koji nije hteo da otkrije svoje prezime, rekao je: Nisam glasao niti su glasali moji prijatelji. Ovo je referendum za idiote, koji su organizovali idioti. Naravno da ne želim da budem deo njihove apsurdne republike koja bi se ujedinila sa Rusijom, ali mi se ne dopada ni novavlada u Kijevu. Suštinski, nadrljali smo.”