Kontrapress | 18/10/2022

Samo devet posto ulica u 30 velikih europskih gradova nosi imena po ženama, pokazalo je veliko istraživanje koje je provela grupa novinara iz Europske mreže za podatkovno novinarstvo (EDJNet).

I tu konačno shvatim. Ne putuju stvari, već ljudi. A tek kad ljudi ne mogu, oni šalju stvari. Ali ni tada, zaista, ne putuju stvari – već njihova osećanja.

Grupe mladića u kapuljačama danonoćno dežuraju u beogradskoj opštini Vračar, čuvajući mural posvećen genocidu i ratnim zločinima od Škabrnje, preko Sarajeva, do Srebrenice. U okolnim ulicama su poruke „Ratko Mladić srpski heroj”. Malo dalje trobojka sa natpisom „Srpska Sparta”.

Strip o povratku parkovima i zelenim područjima u vreme pandemije.

Godinama slušam kako se dičiš svojim obnovljenim trgovima, bulevarima, parkovima i fontanama. I pitam se zašto grad sa toliko mnogo priča ima tako malo sluha

Grad Cieszyn ili Tesin sa ukupno 50.000 stanovnika sa poljske i češke granice je vrlo poseban za obe zemlje.

Koalicija stručnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa zatražila je od nadležnih da zaustave projekat gradnje gondole, jer je u koliziji sa stručnim standardima, međunarodnim obavezama i zakonima Srbije u domenu očuvanja kulturnog nasleđa

Oduzimanje kina Europa Zagreb Film Festivalu trebalo bi shvatiti kao dio općeg problema upravljanja kulturnom infrastrukturom, njezine komercijalizacije i privatizacije.

Izložba jugoslovenske arhitekture u instituciji najvišeg svetskog značaja direktan je povod, ili poziv, za naše bavljenje sopstvenim nasleđem.

Ako je izložba MoMA-e pravovremena, to je zbog toga što smo izgubili svaki osećaj za to kako bi mogla da izgleda ravnoteža između društvenog i individualnog. Za one koji su zainteresovani za oblike direktne demokratije ili narod, Jugoslavija ostaje zanimljiv primer. Iznad svega, izložba nas podseća da dizajn može biti sredstvo društvenog napretka.

Mi ne gubimo Zemlju – ali se ona toliko brzo zagreva da je na putu da izgubi ogroman broj nas.

Doprinosi ovih žena arhitekata, dizajnera i planera opisani su u odlomku izdanja Muzeja moderne umetnosti u Njujorku „Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948-1980“ (Ka betonskoj utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948-1980)

"Ovo bi trebala biti pouka i poruka svima da napokon shvate kako nam je zajednički interes prije svega očuvanje životne sredine, nasuprot želja pohlepnih pojedinaca da gradnjom MHE kapitaliziraju prirodna bogatstva samo za vlastito bogaćenje, bez obzira na posljedice za lokalno stanovništvo."

Kantonalni sud u Novom Travniku je presudio da ekološka dozvola za izgradnju brane na rijeci Kruščici bude odmah poništena, što znači da će bilo kakvi dalji radovi na izgradnji brane biti nezakoniti.

Nelegitimno izabrani predsednik iz Niša otišao je u vidnoj i neočekivanoj žurbi.

Smisao je, dakle, u sledećem: da bi se izbegle pretnje, klevete i bes nelegitimno izabranog predsednika moramo se pretvoriti u moljce, to jest samoponiziti i samoponištiti. To je prava poruka koju nelegitimno izabrani predsednik šalje Nišlijama, preko svog zaljubljenog emisara iz Kraljeva.

Ima neke napetosti između naziva Zrenjanin i savremene neoliberalne eksploatacije. Sve će biti normalnije ako se progna komunista iz imena grada.

Snažniji lični utisak bljutavosti nego ova najsvežija, očigledno pažljivo planirana akcija mlaćenja crnim valjkom preko tuđih radova, na mene su ostavile značajno starije svastike i naci-pesmarica ispisana preko lica Džordža Orvela u Bezistanu

Beograd se mora razvijati u skladu sa potrebama ljudi koji u njemu žive - to je bio stav s kojim smo se pre skoro četiri godine okupili u inicijativi "Ne da(vi)mo Beograd", suprotstavljajući se projektu "Beograd na vodi".

Žene Kruščice dio su pokreta za očuvanje rijeka na Balkanu koji se rađa.